|
|||
|
|
ORL KLINIKA DANAS Klinika za bolesti uva, grla i nosa, Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu je vrhunska zdravstvena ustanova u oblasti otorinolaringologije koja ima tri osnovne delatnosti zdravstvenu delatnost, obrazovnu delatnost, naučno istraživačku delatnost. Zdravstvena delatnost na savremenom nivou podrazumeva kompletan dijagnostički postupak, operativni tretman i rehabilitaciju oboljenja iz oblasti uva grla i nosa. U okviru "A" odeljenja se nalazi otološki, rino-faringološko-ezofagološki, audio-vestibulološki, dečji i alergološko-imunološki odsek gde se vrše najsavremenije intervencije iz ovih oblasti. U okviru "B" odeljenja koje ima laringološki, onkološki i fonijatrijski odsek vrši se dijagnostika, i lečenje i rehabilitacija prevashodno malignih oboljenja tumora glave i vrata. Poliklinička služba sa svojih sedam ambulanti pruža specijalističke i subspecijalističke usluge. U obrazovnoj delatnosti Klinika za bolesti uva, grla i nosa sa četiri nastavnika i osam saradnika je baza Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i obavlja nastavu za studente Medicine, Stomatologije, za studente na Engleskom jeziku, specijalizacije i uže specijalizacije. U naučno-istarivačkoj delatnosti u toku je projekt ranog otkrivanja nagluvosti novorodjene dece na teritoriji Vojvodine u koji su uključena i porodilišta u Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu i Pančevu
Istorijat otorinolaringologije u Novom Sadu
Koreni otorinolaringologije u Novom Sadu povezuju se za pesnika Jovana Jovanović Zmaja koji je, baveći se opštom lekarskom praksom, pokazao interesovanje i za laringologiju i slične bolesti, vršeći mnoge intervencije u tom domenu, o čemu svedoče sačuvani medicinski instrumenti kojima se služio, a izloženi su u njegovom muzeju u Sremskoj Kamenici. • Počeci ove grane u Novom Sadu padaju 1923, kada je ovamo došao Dubrovčanin dr Nikola Matijević (1893-1962), praški student i berlinski specijalista, koji je otvorio prvu privatnu ordinaciju. U lokalnim novinama oglasio je da se bavi estetsko-korektivnim zahvatima u rinologiji (na nosu) i lečenjem mucanja. • Njegovim postavljanjem za lekara u školskoj poliklinici, avgusta 1926 označava se i početak institucionalizovne službe za ovu granu. Matijeviću se 1927. pridružio i drugi specijalista, rumljanin dr Vasa Krstić (1895-1987), koji je bio asistent poznatog profesora Mašeka u Zagrebu. Važio je za vrskog dijagnostičara i hirurga, a posebno je bio zainteresovan za endoskopske metode i problematiku vestibularnog sistema i mana glasa i govora. • Otorinolaringološko odeljenje – U Gradskoj državnoj bolnici formirano je, oktobra 1926. godine Otorinolaringološko oboljenje, sa dr Slobodanom Matićem iz Beograda na čelu. Kao veoma obrazovan lekar i odličan hirurg, Matić je, najpre u zgradi Intrnog odeljenja, a od 1936. godine u prizemlju očnog odeljenja (gde si i danas otorinolaringologija nalazi), obavljao operacije krajnika, sinusa, ušiju, kao i endoskopske intervencije u grlu, jednjaku i bronhijama. •Za vreme okupacije šef Odeljenja postao je dr Dionisus Deneš Fodor, veoma dobar praktičar i hirurg. Posle oslobodjenja 1946. za šefa Odeljenja za bolesti uva, grla i nosa Glavne pokrajinske bolnice došao je dr Andrija Hubert (1910-1957), rodom novosađanin a uz njega je kao sekundarni lekar postavljen dr Petar Spajić (1910-2000), rodom iz Starog Bečeja. Glavna bolničarka i instrumentarka bila je Nada Marinković iz Karađorđeva. •Postoji podatak da je 1948. na Odeljenju obavljeno 1190 različitih hirurških intervencija. Nabavljen je tada prvi audiometar i postavljena osnova Audiološkog odseka, a kompletiran je i endoskopski instrumantarijum. Novi specijalisti – posle rane smrti dr Huberta vodjenje odeljenja preuzeo je dr Đorđe Fišer (1920-1989) rodom iz Titela, a angažovan je i mladi specijalista dr Radivoj Topolac, potom i dr Ljubomir Stamenković. Broj hirurških intervencija povećao se tada na 1500 i vrlo brzo na 1700 godišnje. Odeljenje je raspolagalo sa 52 postelje (u početku ih je bilo svega šest) operacionom salom, podrumskom prostorijom za endoskopiju i manje hirurške zahvate, dok je ambulantni rad obavljan, kao i danas, u okviru Poliklinike. • Klinika za uvo, grlo i nos – kad je 1964. osnovana Otorinolaringološka katedra Medicinskog fakulteta odeljenje je dobilo status Klinike. Prvi šef Katedre i upravnik Klinike postao je docent, potonji profesor dr Đorđe Fišer. Te godine Klinika se proširila sa 20 postelja namenjenih dečjoj patologiji. Došli su tada i mnogi novi stručnjaci pa se pored lečenja pacijenata obavlja i naučno-nastavna delatnost. • Nagli razvoj Klinike zahtevao je novu organizacionu šemu: tako se 1968. formira otološko odeljenje sa novim audio-vestibulološkim kabinetom. Uvedena je mikrohirurgija grla, prof dr Srećko Podvinec je honorarno zasnovao onkloški konzilijum, a formirano je Laringološko-onkološko odeljenje sa Fonijatrijskim odsekom. • Adapatacijom postojeće zgrade i izgradnjom montažne, omogućeno je da Klinka 1977-80. dobije moderan blok sa tri operacione sale. Dolaskom stalnog anesteziologa dr Ljiljane Kuprešanin omogućeno je širenje kliničke hirurgije. Osnovano je 1977. Rinološko odeljenje, uz prateći Alergološki i Plastično-rekonstruktivni odsek i samostalni Bronhoezofagološki odsek. • Polikliničko odelenje – Dotadašnja poliklinička ambulanta prerasla je 1973. u Polikliničko odeljenje sa dr Petrom Spajićem kao načelnikom. Nakon odlaska u penziju nasledio ga je prim dr Vojislav Stankov, a po njegovom penzionisanju prim dr Vitomir Brzaković, potom prim dr Dušan Korolija i prim dr Olga Popov Dragin. Kad je 1985. otvorena nova Poliklinika Medicinskog fakulteta i pribavljana savremenija oprema omogućen je dalji napredak struke. •Na mesto Prof dr Fišera po njegovm odlasku u penziju, za Šefa Klinke došao je Prof dr Radivoj Topolac. U to vreme Klinika je imala 90 zaposlenih medju kojima 15 lekara specijalista, od kojih pet doktora nauka, dva doktoranta jedan magistar nauka, i dva magistranta. • Kadrovska obnova i nova odeljenja – Od 1989 godine na čelu Otorinolaringološke klinike nalazi se prof dr Dušan Milošević koji je 1990 postao šef Katedre za ovu granu medicine. Pošto su tri profesora otišla u penziju dr Radivoj Topolac, dr Živko Majdevac i dr Jelena Udovički kao i prim dr Vitomir Brzaković došlo je do velike kadrovske obnove Klinike. Pružene su šanse za napredovanje mladim abicioznom specijalistima. • Klinika danas – Na početku novog veka odlaskom Prof dr Dušana Miloševića u penziju Upravnik Klinike postaje Doc dr Dragan Dankuc a Šef Katedre Prof dr Rajko Jović. Na Klinici, krajem 2009. godine radi 84 zaposlena, od toga 17 lekara specijalista otorinolaringologa (7 doktora nauka, 5 magistara, 3 subspecijalista, 2 primarijusa), 4 anesteziologa, 42 medicinske sestre i 3 saradnika (logoped i surdopedagog) 4 službenika 5 servirki i 12 higijeničarki. |
Prof dr Dragan Dankuc Upravnik Klinike
Jovan Jovanović Zmaj
dr Nikola Matijević
dr Slobodan Matić
dr Radivoj Topolac, dr Dušan Milošević, dr Jelena Udovički, drĐorđe Fišer, dr Dušan Korolija, dr Ljubomir Stamenković, dr Vojislav Stankov, dr Vitomir Brzaković
prof dr Dušan Milošević
Sede; dr Mumović, dr Dragin, dr Milošević, dr Lončar, dr Jovančević, dr Jovićević, Stoje: dr Ssavović, dr Buljčik, dr Lemajić, dr Kljajić, dr Komazec, dr Jović, dr Dankuc, dr Čanji, dr Mitrović
|
|
