Februar 2010

 ČETVRTI KURS

JUL- SEPTEMBAR

JUL-AVGUST

VREME GODIŠNJIH ODMORA

u toku ova dva meseca neki od naših lekara će biti odsutni te Vas molimo da obavezno zakažete pregled kod izabranog lekara kako bi izbegli nepotrebno čekanje u ambulanti

Zakazivanje pregleda:

021/6611-391

021/484-3-786

DEŽURNA AMBULATA RADI 24h

SAMO ZA HITNE SLUČAJEVE I NEOPHODAN JE UPUT OD HITNE SLUŽBE SA OVERENOM KNJIŽICOM (markica) I LIČNOM KARTOM 

1.Course in BAHA surgery –indications and technique

  Novi Sad,

25. and 26. of September, 2009

Doc. Zoran Komazec, Otologist at the Novi Sad University ORL Department is organiser of the event, sponsored by Cochlear Co. Guest speakers are Prof. Andres Tjellström and Prof. Daniel F. àWengen

JUN 2009

Poštovani kolega/koleginice,
Pozivamo Vas da prisustvujete redovnom stručnom sastanku
Sekcije za otorinolaringologiju Srpskog lekarskog društva i Otorinolaringološke sekcije DLV-SLD 

koji će se održati 12. juna 2009. godine, u Novom Sadu u Master centru Novosadskog sajma (Hajduk Veljkova 11), sala Privredne komore Vojvodine, sa početkom u 13 časova. detaljnije....

UNIVERZITET U NOVOM SADU

MEDICINSKI FAKULTET

CENTAR ZA KONTINUIRANU EDUKACIJU

ORGANIZUJU

EDUKATIVNI SEMINAR

DIJAGNOSTIČKE I TERAPIJSKE METODE PATOLOGIJE GLASA I GOVORA detaljnije....

Novi Sad 6.jun 2009

Amfiteatar Zavoda za farmaciju

Hajduk Veljkova 3

 MAJ 2009

U sklopu stučnog usavršavanja iz onkološke hirurgije dr Zorica Novaković iz Kliničkog cetra Banjaluka  boravila je na našoj  Klinici u predhodna dva meseca.

dr Novaković i Prof dr Jović

ORL Klinika je dobila novog specijalistu,

dr Bojan Božić je uspešno položio specijalistički ispit 26.5.2009

EDUKATIVNI SEMINAR

TONALNA AUDIOMETRIJA

detaljnije....

Novi Sad 9.maj 2009

Svečana sala dekanata

Hajduk Veljkova 3

APRIL 2009

16. April - Svetski dan glasa - World Voice Day

Nauka još uvek nije jasno definisala glas. Ako su, metaforički rečeno, oči prozor srca, onda  je glas  prozor duše. Medicinskim jezikom rečeno, glas je preteča  kasnije artikulisanog govora i jezika, kojim je  ostvareno savršenstvo komunikacije.

Prvi put je svetski dan glasa obeležen u Brazilu 1999. godine kao Brazilski nacionalni dan glasa. On je nastao zajedničkom  inicijativom  doktora, govornih patologa i nastavnika pevanja a bio je podržan od strane Brazilskog udruženja za laringologiju i glas. Inicijativu su podržali i Argentina i Portugal pa je Brazilski dan glasa postao Međunarodni dan glasa. Američka akademija za otolaringologiju - hirurgiju glave i vrata, 2002. godine podržala je  obeležavanje 16. Aprila kao svetskog dana glasa  - World   Voice Day. Za proslavu svetskog  dana glasa, ustanovljen je i logo koji koriste svi koji obeležavaju dan.

Glasom se bave razni profili stručnjaka: otorinolaringolozi - fonijatri, logopedi - fonopedi, vokalni pedagozi, akustičari, komunikolozi, fonetičari, biofizičari, inženjeri biomehanike....U svetu postoje brojne organizacije i fondacije usmerene ka proučavanju glasa i širenju saznanja i kulture glasa. Takođe se održavaju i brojni stručni skupovi posvećeni glasu, koji multidisciplinarno  otkrivaju nova saznanja i unapređuju postojeća.

Svake  godine, postavljaju se novi zadaci pred one koji se bave glasom iz raznih aspekata. Cilj svih njihovih aktivnosti između dve proslave svetskog dana glasa jeste rad na prevenciji, ranom otkrivanju, pravilnoj dijagnostici i terapiji poremećaja glasa. Savremeno doba donelo je brojne probleme vezane pre svega za pogrešnu upotrebu ili zloupotrebu glasa. Mobilni telefon, kao savremeno sredstvo komunikacije, postao je na žalost, vodeći uzrok zloupotrebe glasa. Zato, kao i u prevenciji bolesti drugih organa i poremećaja drugih funkcija, kao što su bolesti vida, sluha, šećerna bolest, maligne bolesti, treba  sprovoditi savetodavni  i edukativni rad. Sredstva masovnih komunikacija, pisana sredstva, elektronski prenete informacije, slika, pokret, simbol odnosno sve ono što pruža  informaciju od značaja za zdravlje, treba da postanu oruđe u  zdravstveno preventivnom radu vezanom za glas.

Tema Svetskog dana glasa 2009.g. je „Investirajte u Vaš glas“

Dakle, i ove godine, 16. Aprila, ali i mnogo češće od toga setite se svog glasa. Da li ga zloupotrebljavate? Da li ga pogrešno koristite? Da li Vam je neko rekao da ste promukli? Da li ste i sami primetili da Vam je glas drugačiji nego pre? Da li Vaš glas zadovoljava vaše profesijske potrebe? Da li  koristite glas više sati u kontinuitetu? Da li imate neprijatne senzacije u predelu grla ili Vam se čini da ste često prehlađeni? Kada ste bili na pregledu kod stručnjaka za glas?

Na Klinici za bolesti uva, grla i nosa, Kliničkog centra Vojvodine, postoji fonijatrijski odsek, u kome se sprovodi kompletna dijagnostika i terapija poremećaja glasa. I glasa i govora. U odseku rade dva fonijatra, koji su i doktori medicinskih nauka i nastavnici Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, dva logopeda i jedan fonoteraput. Pozivom na telefon 021/ 484 - 3353, možete ne samo zakazati pregled, nego dobiti i sve informacije o glasu, koje Vas interesuju.

Želimo Vam zdrav glas! 

16. Aprila 2009. godine.

Doc. dr Slobodan M. Mitrović

Dana 16.10.2008 Ass dr Slobodan Savović je odbranio doktorsku disertaciju pod naslovom "UTICAJ SEPTOPLASTIKE NA TOK HRONIČNOG RINOSINUZITISA"

Ass dr Gordana Mumović odbranila doktorsku disertaciju 29.9.2008 pod naslovom " TERAPIJA DISFONIJE POSLE PARCIJALNIH LARINGEKTOMIJA PRIMENOM KOMPRESIJE LARINKSA"

dr Danijela Dragičević  odbranila magistersku tezu pod naslovom  "TRANZITORNO EVOCIRANE OTOAKUSTIČKE EMISIJE U PRAĆENJU DECE HIRURŠKI LEČENE ZBOG SEKRETORNOG OTITISA"

”PROCENA KARAKTERA GLASA OPERSKIH PEVAČA ANALIZOM MORFOANTROPOMETRIJSKIH PARAMETARA”.

Asist. mr sc. med. Slobodan M. Mitrović, fonijatar 

Ispitivanje je bilo prospektivno a uzorak su sačinjavali operski pevači starosti od 24 do 68 godina. Ukupno 60 ispitanika su bili solisti opere ili hora opere, 30 muškaraca i 30 žena. Prema karakteru glasa sačinjeno je šest grupa sa po 10 ispitanika, trideset u grupi muških a trideset u grupi ženskih glasova: I grupa - bas, II grupa - bariton, III grupa - tenor, IV grupa -  mecosopran, IV grupa - sopran (spinto (mladodramski) i dramski soprani), VI grupa -  sopran (dramski koloraturni, lirski koloraturni i lirski soprani).

Ispitanici su bili monoetničke pripadnosti, kako bi se izbegle eventualne razlike koje postoje među etničkim grupama.

Kod ispitanika je određen individualni - fiziološki raspon pevanog glasa, kao i tesitura glasa-raspon najlepših otpevanih tonova. Izvršeno je merenje 17 antropometrijskih parametara. Iz ovih parametara su izračunati antropometrijski  indeksi.

Inspekcijom orofarinksa određena su četiri tipa, prema Mallampati-ju.  Osim prednje rinoskopije, orofaringoskopije, otoskopije  i indirektne laringoskopije svi ispitanici su bili pregledani  videostroboskopskim  sistemom. Na snimljenoj  slici je  određena: dužina glasnica, širina glasnica,  intralarinksno rastojanje između vokalnih nastavaka aritenoidnih hrskavica. Određena je vrednost osnovnog laringealnog tona F₀ pri govoru izražena u Hz i  intenzitet glasa  izražen u dB. U videostroboskopiji analizirane su karakteristike vibracije glasnica:

             Karakteristike ličnosti određene su pomoću upitnika koji sadrži ukupno 30 pitanja, po 10 stavki (ajtema) iz grupe femininih, maskulinih i neutralnih. Dobijene karakteristike određene kao maskuline ili feminine izabrane su na bazi polno tipizirane društvene poželjnosti.            

 Rezultati ispitivanja su pokazali da antropometrijski  parametri, bilo da su seksualno dimorfni ili ne, nemaju bitan uticaj na karakter glasa operskih pevača kao i da ne postoji povezanost antropometrijskih parametara sa već postojećom klasifikacijom glasa ispitanika.

Obim grudnog koša, obim vrata, bigonijalna širina, bitragion - subnazion luk, bitragion - menton luk i gonion - zigion dužina, predstavljaju seksualno dimorfne antropometrijske parametre muških i ženskih pevača. Gonion menton dužina je najvarijabilniji antropometrijski parametar.

Glasnice su organi veoma visokog elasticiteta i zato su podložne značajnim promenama  morfologije tokom pevanja. Postoje neznatne razlike u dužini glasnica između muških i ženskih pevača, ali one nisu statistički značajne i nemaju bitan uticaj na karakter pevanog glasa. Uočene nejednakosti dužine i širine leve i desne glasnice mogu se smatrati asimetrijom larinksa, bez kliničkog i fonacijskog značaja. Vokalni trakt ima jedinstvenu formu i zadate dimenzije, a kod pevača ga razlikuju debljina mekih tkiva i način korišćenja. Razlika vrednosti fundamentalne frekvencije je parametar koji statistički značajno razlikuje  muške i ženske pevače, a nešto manje pevače unutar muške grupe.  Povezanost F₀ sa dužinom i širinom glasnice kao i interakratilaginoznim rastojanjem, ukazuje da glotis u celini utiče na formiranje fundamentalne frekvencije.

Fiziološki raspon glasa predstavlja osobinu glasa koja razlikuje većinu muških od ženskih glasova. Donji tonovi fiziološkog raspona su rezultat sposobnosti vokalnog trakta, a gornji tonovi su rezultat procesa učenja pevanja.   Donji tonovi raspona više detektuju razlike između muških pevača, a gornji otpevani tonovi fiziološkog raspona više detektuju  razlike i između muških i između ženskih glasova. Izuzetak su tenori, kod kojih se u klasifikaciju glasa, moraju uključiti i drugi akustički i psihoakustički parametri pevanog glasa, u prvom redu tembr. Donji i gornji tonovi tesiture se ponašaju na gotovo isti način kao i gornji i donji tonovi fiziološkog raspona, ali njih treba koristiti eventualno za potklasifikaciju glasa.

Pojava androginosti i nediferenciranosti u psihoseksualnim osobinama ličnosti  kod najvećeg broja operskih pevača,  ne može se dovesti u jasnu sa karakterom njihovog glasa. Androgini i nediferencirani tipovi ličnosti kao najzastupljeniji mogu se dovesti u vezu sa profesijom kojom se bave operski pevači, ali istovremeno, nema polne razlike u pojavi ovih tipova ličnosti.

Prikazi knjiga

OTORINOLARINGOLOGIJA - Hirurgija glave i vrata,

urednik Rajko M. Jović, Medicinski fakultet, Novi Sad 2006.

Dok se leta 2006. g.  većina nas spremala da ode na zasluženi, odmor, jedna vredna grupa autora  je završila i u štampu predala, prvi udžbenik u srpskoj medicini i otorinolaringologiji pod naslovom „Otorinolaringologija - hirurgija glave i vrata“.

Iako je od tada prošlo više od pola godine,  prikaz ovog vrednog štiva je sačekao da doživi puno priznanje onih kojima je prevashodno namenjen, studenata medicine i stomatologije koji su ovu struku do sada učili iz udžbenika starog više od dve decenije ali i svih drugih čitalaca.

Udžbenik otorinolaringologije - hirurgije glave i vrata su napisali, nastavnici Katedre za otorinolaringologiju Medicinskog fakulteta, Rajko Jović koji je i urednik, Ljiljana Vlaški, Dragan Dankuc i Zoran Komazec. Međutim,  kako je u predgovoru urednik napisao  u potpunom uobličavanju svih poglavlja u knjizi su učestvovali i svi članovi Katedre za otorinolaringologiju, mladi lekari specijalisti, bogati saznanjima iz oblasti kojima se uže bave. Medicinski fakultet je bio izdavač a knjiga je 58 po redu u ediciji „Udžbenici“.

Udžbenik ima 384 strane štampane na kvalitetnom papiru, 10 poglavlja, predgovor. U udžbeniku  se nalazi 199 fotografija ili crteža u boji, od kojih je veliki broj iz svakodnevnog rada autora. Iza svakog poglavlja se nalaze literaturni navodi  a na kraju se nalazi registar pojmova. Recenzenti su bili Prof. dr Radivoj Topolac (MF Novi Sad), Prof. dr Željko Petrović (MF Beograd) i Doc. dr Svetlana Stošić - Divjak (MF Beograd).

Naslov udžbenika „Otorinolaringologija - hirurgija glave i vrata, je pravilno odabran, i dat javnosti u pravom trenutku. On je ne samo posledica onoga što otorinolaringologija kao struka i nauka zaista jeste, nego je i posledica nastojanja da se ona približi i ako je moguće izjednači sa savremenim evropskim tendencijama, ne samo u nazivu, nego i u poimanju struke, njenom edukativnom -  teorijskom i praktičnom obimu. Zato i 10 poglavlja u knjizi imaju sledeće naslove: Poglavlje 1 - Klinički otorinolaringološki pregled; Poglavlje 2 - Uvo; Poglavlje 3 - Nos i paranazalne šupljine; Poglavlje 4 - Usna duplja i ždrelo;  Poglavlje 5 - Pljuvačne žljezde; Poglavlje 6 - Grkljan; Poglavlje 7 - Dušnik i dušnice; Poglavlje 8 - Jednjak; Poglavlje 9 - Vrat; Poglavlje 10 - Štitasta žljezda.

Celokupan tekst je pisan jasnim i razumljivim jezikom. Dobra ilustrovanost je pomogla čitaocima da stepen razumljivosti štiva bude još veći. Savremena saznanja o zaista brojnoj patologiji otorinolaringološke regije, glave i vrata, našla su ovde svoje mesto. Neka patološka stanja, sa kojima se sreće otorinolaringolog u svom radu, našla su se prvi put u udžbeniku otorinolaringologije. Studenti medicine i stomatologije kojima je prevashodno namenjena ova knjiga, ovde će moći da saznaju sve što ih interesuje, a ovaj udžbenik je verovatno jedan od retkih, koji je ne samo zbog svoje aktuelnosti, u potpunosti kompatibilan sa teorijskom i praktičnom nastavom otorinolaringologije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.

Zbog svoje sveobuhvatnosti i savremenosti, ovaj udžbenik može da bude i dobra polazna osnova za proučavanje otorinolaringolgije i specijalizantima ove struke, a specijalistima da posluži kao  repetitorijum.

Svečana promocija udžbenika „ Otorinolaringologija - hirurgija glave i vrata“  održana je 30. oktobra 2006. g. u okviru XVII Kongresa otorinolaringologa Srbije sa internacionalnim učešćem, u prepunoj sali Master centra u Novom Sadu. Promoter ovog udžbenika je bio   autor ovog prikaza.

Uz čestitke autorima na izuzetnom pregalaštvu, da jedan ovakav udžbenik ugleda svetlost dana, iskrena preporuka svima koje interesuje otorinolaringologija ili žele da vide jedno savremeno i dobro dokumentovano delo  zaljubljenika svoje struke, neka pročitaju  udžbenik „Otorinolaringologija - hirurgija glave i vrata“.

Asist. mr sc. med.  Slobodan M. Mitrović

KONZERVATIVNI TRETMAN DISFONIJA-

monografija; Gordana M. Mumović, Medicinski fakultet, Novi Sad 2004.

Krajem 2004.g, završeno je štampanje monografije „KONZERVATIVNI TREMAN DIFONIJA“,  Asist. mr Gordane M. Mumović, fonijatra Klinike za bolesti uha, grla i nosa, Kliničkog centra u Novom Sadu. Objavljena je u ediciji MONOGRAFIJE, Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Monografija je delo autora nastalo iz višegodišnjeg  bavljenja fonijatrijom kao i užespecijalističkim obrazovanjem. Napisana je na 284 strane, ima  4 poglavlja,  71 sliku u boji, obilje crno belih crteža, 28 kolor zapisa kompjuterske analize glasa, koju je autor  uvela  u svakodnevnu kliničku praksu na Klinici  i 136 literaturnih navoda. Recenzenti su bili Prof. dr R. Jović, Prof. Dr N. Grujić i Prof. dr J. Udovički. 

Autor je uspela da pomalo stereotipnu naslovnu stranu monografskih izdanja, obogati crtežom u boji, na kojoj je predstavljen Manuel Garcia, zaslužno ime,  laringologije, fonijatrije i vokalne pedagogije.  Prvo poglavlje nosi naslov UVOD i u njemu nas autor upoznaje sa fonijatrijskom hronologijom, histološkim i fiziološkim uslovima za fonaciju u larinksu, fonacijskim podsistemima i fizičkim osobinama glasa.  U drugom poglavlju ZDRAV I BOLESTAN GLAS date su ključne naznake o glasu, govoru i jeziku, kao i o poremećajima glasa. Treće poglavlje, koje i čini suštinu ove monografije je nazvano KLASIFIKACIJA DISFONIJA. U njemu su prema klasifikaciji disfonija, čiji je autor fonijatar svetskog glasa  N. Kotby, predstavljeni čini se svi do sad poznati poremećaji glasa, podeljeni u tri osnovne grupe; organski poremećaji glasa, funkcionalni poremećaji glasa i poremećaji glasa udruženi sa minimalnim patološkim lezijama. Četvrto poglavlje, bez koga ova monografija ne bi bila kompletna je NESPECIFIČNA VOKALNA TERAPIJA, u kojoj su obrađene metode fonopedskog tretmana.

Treba reći da je ovo delo ugledalo svetlost dana zahvaljujući pre svega ličnom naporu autora, ali i svih koji su na bilo koji način podržali njeno izdavanje, na veoma kvalitetnom štamparskom papiru, što između ostalog i zbog toga izdvaja ovu knjigu. Svima njima, autor se zahvalila na kraju knjige.

Osim što je ovo štivo na koje su otorinolaringolozi i fonijatri dugo čekali, obradoveće mu se i  lekari na specijalizaciji otorinolaringologije, neurologije, psihijatrije, pedijatrije, i naravno studenti  logopedije.

Uz toplu preporuku svim zainteresovanim da pročitaju ovo vredno delo, autor ovog prikaza, završiće predstavljanje ove monografije izvodom iz recenzije, jednog od recenzenata, Prof. dr N. Grujića: „ Puno je kvalitetnih monografija, ali su retke one, koje su istovremeno i toliko stručne i edukativne i zbog toga još jednom dugujem autoru iskrene čestitke“

Asist. mr sc. med. Slobodan M. Mitrović, fonijatar